Domeni

Ljudi se često zbune kada je u pitanju odabir domena. Šta su domeni, kako se klasifikuju i kako odabrati ekstenziju koja odgovara?

Internet domen je oznaka koja identifikuje jedan skup internet servisa, povezujući ih u jedinstvenu administrativno-tehničku celinu.

Sastoji se iz niza alfanumeričkih simbola i može da sadrži brojeve (0-9), slova engleske abecede (a-z) i crticu (-) koja ne sme da stoji na početku niti na kraju. Nije osetljiv na veličinu slova (svejedno je da li pišete malim ili velikm). Dužina domena ne sme biti kraća od 2, ni duža od 63 karaktera.

Čemu služe domeni? Šta su IP adrese?

Na domene se može gledati kao na adrese stanovanja. Treba mi prijatelj koji živi na drugom kraju grada. Znam gde živi, ali ne znam njegov broj telefona. Pozovem službu 988, kažem im koja je adresa, oni mi daju broj telefona, ja mogu da dobijem druga. Tako sve funkcioniše.

Domeni (adrese stanovanja) identifikuju IP izvore (brojeve telefona) WEB sajtova. IP je jedinstven broj (baš kao i broj telefona) koji koriste računari u međusobnom internet saobraćaju (npr. 12.34.567.89). Sistem koji domene prevodi u IP adrese zove se DNS (Domain Name System). Dakle, svaki put kada se u pregledač ukuca adresa neke stranice (http://www.example.com/), ta adresa se pretvara u IP broj koji poziva stranicu.

Podela

Najgrublja podela domena klasifikuje ih u jednu veliku grupu (domene najvišeg nivoa) i dve podgrupe. Prvi nivo podele su TDL(Top Level Domains). To su često upotrebljavani nastavci koji su već opšte poznati. Deli se u dve podgrupe:

  • gTDL (generic Top Level Domains) je podgrupa TLD čije ekstenzije zadrže tri ili više karaktera (.com, .net, .org, .biz, .info, .name, .mobi…)
  • ccTLD (county code Top Level Domains) – još jedna podgrupa čiji su članovi ekstenzije uglavnom sačinjene od 2 karaktera, i predstavljaju nazive država (.rs, .hr, .ba, .mk, .us, .uk…)

Značenja popularnih ekstenzija

Neke od ekstenzija gTLD domena

  • .com [commercial] je najčešće korišćen domen. Generalno namenjen komercijalnoj upotrebi.
  • .net [network] je originalno namenjen sajtovima koji su posvećeni samoj mreži (davaocima internet usluga i drugo).
  • .org [organization] je domen namenjen neprofitnim organizacijama.
  • .biz [business] ne baš popularna ekstenzija, makar u odnosu na ostale sa liste. Služi da označi određeni sajt kao poslovni.
  • .info [information] je pored .com, .net i .org najpopularniji domen. Namenjen je sajtovima koji su tu da informišu na određenu temu, o nekom proizvodu i sl.
  • .mobi [mobile] je relativno nova ekstenzija. Sve više i više u upotrebi zahvaljujući evoluciji mobilnih uređaja i dostupnosti interneta na sve više mesta. Logično, uglavnom se upotrebljava za prikaz sajtova na mobilnim telefonima.
  • .name [name] je domen namenjen personalnoj upotrebi koji polako tone u zaborav, ali još uvek je prisutan.

Neke od ekstenzija ccTLD domena

Neke države imale su ludu sreću da im međunarodne oznake imaju neko smisleno značenje. Tako ljudi širom sveta kupuju domene i pune lovom njihove nacionalne kase. Navešću neke od najpoznatijih primera.

  • .tv [television] je domen australijskog ostrva Tuvalu, korišćen od strane mnogih medijskih kuća i televizija, kao i sajtova koji prikazuju video sadržaj.
  • .ws [website] je domen Zapadne Samoe (Western Samoa), zgodan za bilo koji sajt. Popularan je čisto iz fazona, jer je fora da domen kaže website.
  • .me [me] je domen pogodan za lične internet prezentacije, predstavljanje portfolia itd. Ovo je ccTLD domen susedne nam Crne Gore (Montenegro).

Svetsko, a naše

Kad smo kod domaćih domena, imamo četiri izbora:

  • .rs je globalni domen. Korišćene ove ekstenzije u većini slučajeva podrazumeva da je sajt na srpskom jeziku.
  • .in.rs služi za prezentovanje ličnih prezentacija, za deljenje određenih interesovanja i sl. Često ga koriste sajtovi sa zabavnim sadržajem.
  • .co.rs je pogodan za kompanije i komercijalnu upotrebu firmi i pojedinaca iz naše zemlje.
  • .org.rs je namenjen nevladinim organizacijama sa prostora Srbije.

Poznati domeni koje ne možete koristiti

.edu [education] i .gov [government] su domeni koji ne služe masovnoj upotrebi. Isključivo su namenjeni Vladinim, odnosno obrazovnim institucijama. Naravno, i oni imaju svoje lokalizovane verzije, kao što su .edu.rs ili .gov.rs.

Par saveta

  • Pogrešno mišljenje je da odabir domena utiče na SEO. Ne postoje domeni koje Google voli više od drugih. I nebitno je da li se plaćaju ili su besplatni (sub-level ili poddomeni). Sloboda izbora na dohvat ruke, bez posledica.
  • Mnoge kompanije, da bi zaštitile svoj brend, imaju običaj da registruju više domena za svoj sajt (npr. .com, .org, i .net). To je kao da imaš tri ista broja telefona različitih operatera. Ljudi će dobiti tebe bez obzira da li okrenu prefiks 061, 063 ili 064. Pametan postupak ako želite da napravite veliki brend.
  • Možete koristiti 63 karaktera u nazivu domena, ali to ne znači da bi trebalo. Predugi domeni su dosadni, i teški za pamćenje. Ako baš morate da uzmete dugo ime domena, zakupite još jedno, kraće i koje se lakše pamti. Dobar primer su www.conquiztador.rs i www.cq.rs.

3 komentara

  1. Članak je lep samo se ne bih složio sa konstatacijom da odabir domena ne utiče na SEO.
    Itekako utiče, od toga da google daje veći boost exact match domenu pa preko toga da se .com sa istim brojem linkova bolje rangira od .info domena. Naveo sam samo neki primer, ima ih na tone iz ličnih i tuđih praxi.

  2. Odličan text!
    Sviđaju mi se primeri koje si navodio kako bi objasnio neke pojmove, to dosta znači početnicima.

  3. Svakako da domen i tip domena utiču na SEO, al sve manje.

Komentariši

Tvoja email adresa neće biti objavljena. Polja označena * zahtevaju unos.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.