Internet rečnik nove generacije i moguća rešenja problema

Kao WEB dizajneri, mnogo puta dolazimo u situaciju da nam je potrebna neka reč koju nismo sigurni kako bi najbolje preveli, a da ne promenimo njeno originalno značenje.

Bez razmišljanja smo prihvatili pomalo ružne reči tipa blog, portfolio, subscribe, tagovi, postovi, copyright, download, share… Lista je podugačka. One su deo svake prezentacije i ima ih na svim stranicama jer je izreći njihovo značenje skoro neizbežno.

Da ne pominjem da se i etiketiramo kao developeri, admini, copywriteri… I svi radimo na webu.

Pročitajte zašto to nije u redu, i rešenja koja predlažem.

Zašto reći ne?

Prvi razlog je to što ih veliki broj starijih ljudi, kao i onih koji ne poznaju engleski tako dobro, ne razumeju. Smatram da ne bi trebalo da delujemo diskriminušuće prema njima. I oni su ravnopravni korisnici interneta i kao takvi deo su u zajednice. Možda na ovu kritičnu masu treba obratiti više pažnje jer će baš njeni pripadnici kupiti proizvod ili sa više kredibiliteta proširiti informacije koje se nalaze na određenim stranicama (primetićete da nisam iskoristio reč sajt), u odnosu na devetnaestogodišnjake koji će razumeti ama baš sve, ali nemaju love niti uticaja među onima koji je imaju.

Ovih reči zvanično u srpskom jeziku nema, i to je, rekao bih, drugi razlog zašto ih ne treba koristiti. Živimo u Srbiji, gde govorimo srpskim jezikom, i sadžaj prezentujemo publici koja još od malena uči da govori i piše istim tim srpskim jezikom. Ovde mišljenja mogu da budu podeljena na dve ekstremne strane: jedni će dići palčeve i reći “tako treba, patrioto, treba i na ćirilici” dok će drugi reći “dođavola s tim, pišimo engleski kao ceo svet”. Ali tu nema diskusije. Što se prve grupacije tiče, učimo i ćirilicu i latinicu kao dva ravnopravna zvanična srpska pisma, izbegnite komentare na tu temu. Druga grupo, kada nam engleski bude bio zvanični jezik, tada ćemo svi početi da ga koristimo. Mešavinom samo unosimo opštu zabunu.

Treći razlog, nekad je baš besmisleno.

Sa razlozima i debatama možemo nastaviti, ali smatram da nema poente. Ko razume, shvatio je. Pa da vidimo šta bi mogla da budu…

Moguća rešenja

Problem može da se reši na dva podjednako dobra načina: korišćenjem odgovarajućih ikonica, odnosno nalaženjem adekvatnih reči. Ovo je bitno, pročitajte do kraja.

Ikonice kao spas

Ikonice, mali grafički simboli koji mogu da trenutno stave do znanja korisniku šta će se desiti klikom na njih. Vizualna rešenja kao asocijacije su uvek bila dobra rešenja.

Internet rečnik

Moj predlog, odnosno poziv na akciju je da zajedno odlučimo koje ćemo reči koristiti pri izradi prezentacija, radi standardizacije, i da napravimo rečnik. Ako neko želi da zakupi domen i hostuje (e, ovo sam morao) to na nekoj posebnoj adresi, i održava sve to, voleo bih da mi se javi na email adresu. Možda je dobro rešenje i neki javni (dobra zamena za public) Google dokument koji ćemo svi moći da menjamo (ne editujemo). Do tad, svoju listu predloga držaću na adresi http://www.milosjeremic.com/rs/recnik, a vi mi na neki od načina sa kontakt stranice ili u komentarima šaljite predloge.

Potrebno je i kategorisati sadržaj.

Možete predložiti i #oznaku na twitteru ili neki novi sleng. Twitter oznaka je #recnik.

Hajde, pokažimo kakva smo zajednica i koliko dobrih i velikih stvari možemo učiniti zajedno. Još jednom:
http://www.milosjeremic.com/rs/recnik

4 komentara

  1. Simpatična ideja, ali ipak mislim da je jezik živa stvar i da treba da se menja vremenom. Jednostavno, kao što smo usvojili reči televizor i kompjuter, ili nešto kasnije SMS, alarm… sada usvajamo reči kao što su link, provajder i tsl. To je jedan od vrlina našeg jezika (što je fleksibilan), te po meni prevođenje nema mnogo smisla. Da smo mi u Srbiji izmislili te pojmove zvali bi se po naški :) Ovako usvajamo strane reči kojih je naš jezik već pun, ali time i bogatiji.

    U suprotnom ćemo upasti u zamku u koju su i hrvati, gde je čak bio i raspisan konkurs za nove hrvatske reči(?!), ali te reči jednostavno niko ne koristi…

    meni mnogo više para uši kada čujem npr. socijalna mreža, tj. pogrešni prevodi. “socijalno” u srpskom jeziku nije isto što i “društveno”…

  2. Ipak, ima reči koje jednostavno zbunjuju posetioce i nije im mesto tu gde se nalaze. Nećemo da upadamo u zamke i izmišljamo nove reči, blog i link su se još i odomaćili i delimično su u redu, ali ima pregršt reči kojima definitivno mesto nije tu gde se nalaze:

    1) Niti se čitaju kako se pišu,
    2) Niti je svima jasno šta znače.

    Kao što sam već rekao na twitteru: Ideja nije da se sve prevede pod ‘mora tako’, samo da se prikupi dovoljan broj alternativa na nasem jeziku, i da se stvori dovoljan broj prevoda kako bi neko mogao da pogleda koju rec da upotrebi kad nema inspiracije ili ideje.

  3. Slučajno “naleteh” na ovaj sajt i tema mi se dopada. Evo i pitanja za sve koji budu čitali. Kako prevesti pojmove:

    1. Internet browser
    2. Web developer

    Recimo, “Internet pregledač” bi zbunio mnoge mnogo više nego “Internet browser”. Moglo bi “Internet pretraživač” al to bi moglo da se pomeša sa sajtovima za pretraživanje.

    A ako smo “Web” preveli kao “Mreža”, onda je Web developer u stvari “Razvijač mreža” ili smešnije “Mrežni razvijač” :) Ajde, možda bi dobro rešenje bilo “Internet programer”, ali u suštini, programer i developer nije isto, pa ovaj prevod ne drži vodu.

    Ima li još ideja? Pozdrav svima.

  4. E mnogo mi se dopada što ste pokrenuli internet rečnik! Posebno mi je drago zbog toga što će deca moći da nauče da je naš jezik dovoljno bogat i da im ne trebaju izrazi lajkovati i smajlirati .
    Podržavam akciju i pridružiću se onoliko koliko mi je u ,,pameti,, .

    Web browser jeste program za pregledanje/ čitanje web stranica ili internet/web čitač. Malo može da zvuči nakaradno, ali je tako.

    A Google, kao primer web pretraživača , jeste pretraživač interneta.

    Web developer po meni je sistemski internet programer. Ne vidim bolje rešenje.

    I još razmišljam da li web treba tj. mora da se prevede kao mreža ili samo kao internet :/
    Jeste da razlike postoje, ali, roza je samo nijansa ljubičastog ;)

    http://www.webopedia.com/DidYouKnow/Internet/2002/Web_vs_Internet.asp

    http://en.wikipedia.org/wiki/World_Wide_Web

Komentariši

Tvoja email adresa neće biti objavljena. Polja označena * zahtevaju unos.