Imam dušu deteta zarobljenu u telu studenta tehnike. Volim da stvaram. Pričam od prve, crtam od druge, pišem od treće, sviram od četvrte. Ruke guram gde stignem oduvek i nikad mi nije dosadno. Brzo hodam. Sem kad su emocije u pitanju, onda gustiram. Ambiciozan sam. Volim reči i brojeve i sve operacije koje se njima mogu izvršiti. Optimista sam i ne tražim pokriće. Iskren, direktan, često drzak. Traćenje talenata naokolo mi prelazi u hobi. Radim ono što mi se u trenutku radi i ne pravim planove. Kažu i da imam sreće u životu, moj ego je suviše subjektivan po pitanju sebe da bih ocenio.

Verujem da za sve mora da postoji osnova. Nešto čemu ću uvek težiti je što bolje savladavanje svih meni primamljivih osnova. Takođe smatram da je bez sigurnosti u sopstveno poznavanje elementarnog nemoguće raditi nešto kvalitetno. Da ne smatram da dobro poznajem pravopis i daktilografiju, ne bih ovo pisao. Pristojan vokabular je samo ekstenzija za kvalitetniji rezultat.

Kreativnom hemisferom mozga zavirujem u prošlost i gledam na svet. Ne pratim modne trendove, za mene su levi’s i crvene starke zakon. Ne pratim muzičke trendove, već sve dublje ronim u klasiku i bluz.

Racionalna mi hemisfera mozga razmišlja unapred bez predaha. Pratim naučne trendove, tehniku, i trudim se da budem što bolje informisan. Ne postoji oblast koja me ne interesuje. Samim tim, trudim se da dovedem do savršenstva funkcionalnosti sve što radim.

Volim spoj antičke estetike sa funkcionalnošću modernog doba.

Volim dubokoumno, a prosto rečeno. Pesma za sva vremena je “Johnny B Goode”. Knjiga koja ostavlja najjači utisak je “Mali Princ” a film sa najdubokoumnijom porukom je “Legend of 1900”.

Da li sam dovoljno prost da mogu sebe da opišem u par redova ili sam dovoljno kompleksan da mogu da kažem dobar deo u par rečenica procenićete vi koji čitate.

❧