UPOZORENJE! Dragi čitaoče, ovo je dobronameran tekst. Ako se lako vređaš i teško prihvataš argumentovane činjenice koje nisu u skladu sa tvojim mišljenjem, odmah odustani.
UPOZORENJE! Dragi čitaoče, ovo je opširan tekst. Ali je lak za svariti, i pročitaćeš ga u jednom dahu. Ipak, ako je “Bela Griva” iz lektire za 4. razred osnovne sve što si pročitao uz naslove iz dnevnih novina, sada je pravi trenutak da zatvoriš ovu stranicu i vratiš se facebooku.
Ovo nije tekst koji blati Windows. Ovo nije ni tekst koji predstavlja ili promoviše Linux. Ovo je više neka vrsta motivacionog teksta, koji bi trebalo da vam da podstrek da konačno probate taj famozni operativni sistem. Ionako ništa ne košta… Dobro, košta petnaestak minuta slobodnog vremena. Ali može da vam promeni život. Bar onaj virtuelni. Počećemo sa pronalaženjem uzroka straha od promene.
Problemi
Da bismo suzbili fobiju, moramo na kratko da se vratimo u prošlost i pronađemo njen uzrok. Fokusiraćemo se na glavne “probleme”.
Kodovi
Mnogima je prva asocijacija na Linux ovo:
Što do pre par godina i nije bila velika greška. Da bi sve radilo onako kako želite morali ste dosta da se igrate sa konzolama. Morali ste da znate komande. Samo su hrabri smeli da probaju Linux. Uglavnom su bili i programeri. Pa tako, kad god biste otišli kod nekog druga koji koristi Linux i zatražili da vam pusti vašu omiljenu pesmu, on ne bi kliknuo na Applications > Sound & Video > Rhythmbox i Play. Nikako. On je programer, i mora da pokaže svoje znanje vama koji ste obični Windows korisnik, i stoga otvara Terminal (nekad Console) radi sledeće:
{program name} {song filename}
xmms -e {song filename}
beep-media-player -e {song filename}
To, osim oduševljenja programerskim znanjem vašeg druga, kod vas pokreće i lavinu misli: “Možda ovo i jeste bolje. Bezbednije, to sigurno. Ali vidi ti šta ovaj radi da bi pustio pesmu. Sad treba da sednem i učim neki kod? Ne brate, ja lepo za svoj Windows, Start > Winamp > Play. Neću da komplikujem sebi život.” I tako dalje i tako dalje…
Još jedan problem je moć navike. Ali najveći problem je to što svi koriste Windows. Da je Linux bolji svi bi koristili njega. Što bi se sad vi pravili pametni?
Zakon mase
Ovaj pasus nema veze sa fizikom. Radi se o sledećem:
Tim naučnika je obavio eksperiment. Nacrtali su dve linije na zid. Jedna tanka, druga vidno deblja. Test je radilo 10 ispitanika, od kojih je 5 bilo “ubačeno” od strane tima koji obavlja eksperiment. Trebalo je da odgovore na pitanje: Koja je linija deblja? Prvih pet ljudi (insajdera) reklo je za tanju liniju da je deblja. Od ostalih pet, nasumično biranih ispitanika, četvoro je za tu istu liniju reklo da je deblja, iako je bila vidno tanja. Samo jedan ispitanik imao je hrabrosti da se izdvoji iz mase i kaže “šta vam je ljudi, zar ne vidite da je deblja ova druga”.
Kako svi, tako ću i ja. Windows svi, tako ću i ja. Što bih se ja pravio pametan?
Kompatibilnost
Sledeći problem koji se javlja. Ali, znate šta? Taj problem nije problem! Ali mnogi ne znaju da sva dokumenta, sve fotograifje, zvučne zapise, sve fajlove, sve prezentacije, tabele, RAR i ZIP arhive i ostalo koje napravite na Linuxu možete koristiti na Windowsu, i obratno!
Igrice
Da se ne lažemo, ako ste gejmer, i to vam je prioritet u životu, možda je i bolje da ostanete na Windowsu. Osim ako niste avanturističkog duha i želite da istražite potpuno novi svet igara. Wine može da vam omogući da na Linuxu igrate igrice i sa Windowsa, u svakom slučaju.
Razlozi
Još jednom ću reći da ovaj tekst nije metodološko ubeđivanje korisnika Windowsa ili nekog drugog OSa da pređu na Linux. Cilj je da vas ohrabri da ga probate. Samo da probate. Ako vam se ne dopadne, uvek se možete vratiti sistemu koji ste prethodno koristili. Odgovoriću i na pitanje: Zašto?
Intuitivnost
Ljudi, kao što sam prethodno rekao, imaju veliki strah od promena. Bilo da menjate grad, školu, firmu, automobil ili operativni sistem, potreban je period prilagođavanja, i imate mali strah da se nećete baš najbolje snaći u novom okruženju.
Dobra vest za vas čiju fobiju lečimo je to da je Linux u stvari jako intuitivan. Hoću reći: gde god pomislite da bi nešto trebalo da stoji, tamo ćete ga i naći. Pa čak i da ne, postoji pregršt opcija. Vrlo lako možete podesiti sve da odgovara baš vama. Uzmite beli papir i olovku u ruke i nacrtajte operativni sistem onako kako ga zamišljate. Zatim instalirajte neku distribuciju Linuxa i podesite sve da izgleda i radi baš kao to što ste nacrtali! Organizujte panele, menije, radne površine, aplikacije… jednom rečju sve, baš onako kako želite.
Želite da vam onaj “X” za zatvaranje prozora bude na levoj strani? Nema problema. Želite da sami kategorizujete aplikacije u meniju (iako su već savršeno organizovani), i to samo one koje vi želite? A koliko menija želite? Nema problema. U sledećem tekstu na ovu temu opisaću distribucije i proceduru, videćete kako je prosto. Lako. Intuitivno!
Sigurnost i stabilnost
Ovaj deo teksta je najduži, stoga, ako nemate vremena, pređite na hardver i verujte mi na reč da bezbedniji sistem od Linuxa nećete naći. Ako ste ipak zaintrigirani, nastavite čitanje. Obećavam da neću biti dosadan.
Sa stanovišta stabilnosti gledano, Linux je najbezbedniji operativni sistem koji ćete ikada koristiti. Slobodno, postavite ono pitanje. Zašto? A sada razmislite koliko je logično:
- Ljudi koji prave viruse žele da svojim čedom nanesu što je više štete moguće. Ili da steknu što veću kontrolu. Windows je najzastupljeniji operativni sistem na svetu. Stoga, ti virusi će biti namenjeni baš njegovim korisnicima. Problem zakona mase smo već rešili, zar ne?
- Instalirate program, a on vam usput doda bar još dva programčeta bez da vas pita. Onda poželite da ga se rešite, i usput, sasvim slučajno, izbrišete neki sistemski fajl, koji ima esencijalni značaj za rad vašeg ljubimca. Naravno, sistem se ne buni i nema problema. Do trenutka kada restartujete računar. Poznat scenario? Linux ima bolju autorizaciju. Tražiće vam lozinku svaki put kada želite da izmenite nešto što ima veze sa samim sistemom. Stoga, virusi ne mogu da se šetaju po vašem računaru i kreiraju i brišu datoteke i fajlove iz jednog jedinog razloga – jer im vi niste dozvolili.
- Linuxov kod je otvoren. Svako može da ga vidi i menja. Samim tim, više očiju gleda da zapazi svaki propust. Svaki korisnik. Naspram tima sastavljenog od ograničenog broja ljudi koji taj posao rade od 9h do 17h, ceo Linux svet zapaža propuste dok sluša muziku, surfuje netom ili piše pesmu svojoj voljenoj. Proslede zajednici koja probleme rešava gotovo trenutno.
Što se tiče poslednje stavke, govorio sam hipotetički. Ja nikada nisam čuo da je virus ušao u mašinu nekog korisnika Linuxa.
Red je i da bacimo pogled sa stanovišta stabilnosti. “Čoveče, ovaj komp mi radi sve sporije i sporije, ima neke bagove, moraću da reinstaliram sistem”. Koliko ste puta čuli tu rečenicu? Mnogo, verujem. Reinstaliranje rešava slučaj. Do narednog puta kad ćete izgovoriti tu rečenicu. Dokle ćete trpeti tu torturu? Ili ste se već navikli, jer ne znate za bolje?
Možda razmišljate ovako: kompjuteri spadaju pod novu tehnologiju, samim tim nisu dovoljno razvijeni i stabilni. Još logičnije je da sve što stari vremenom gubi svoje sposobnosti i funkcije. Kako se vaš deda usporeno kreće u odnosu na vas, tako i vaš sistem ostari pa radi sporije. Da vam kažem još jednu dobru vest? Sve su to zakoni biologije. Zakoni tehnologije se, na sreću, razlikuju.
Ako se pronalazite u gornjem pasusu, probajte Linux i iznenadićete se. Pet godina nakon instalacije, Linux će vam i dalje biti na usluzi isto toliko brzo koliko i odmah nakon nje. Daće vam više vremena da radite, umesto da ga reinstalirate iznova i iznova. Samim tim je produktivniji.
Hardver
Kompatibilnost, kao što sam već napisao, nije problem. Nisam napomenuo i to da je kompatibilnost sa svim vašim štampačima, skenerima, kamerama, fotoaparatima i ostalim uređajima na istom nivou. Samo ubodite kabl u kućište računara, i Linux će vas odmah obavestiti šta ste povezali pitati da li želite da instalirate drajver za taj uređaj. Čak i seksi senzori na vašem laptopu odmah će raditi, sa sve lepim notifikacijama u gornjem desnom uglu na svaki dodir.
Nekad mi se čini da bi, kad bih mogao da gurnem prst u USB, Linux na to odgovorio:
Kažiprst Miloša Jeremića je upravo povezan sa vašim računarom. Želite li da instalirate drajver kako biste mogli da ga koristite?
Dakle, nećete više koristiti stare verzije sistema jer za nove nije napisan drajver potreban da bi radio vaš stari štampač.
Uopšte, Linux dobro radi na svim računarima. Nebitno iz koje su godine.
Softver
Zašto biste trošili sate, pa nekad i dane da opremite svoj računar svim aplikacijama koje su vam potrebne? Zašto bi ih svakodnevno, umesto po potrebi dodavali? Linux ima sve osnovne programe u sebi. Čim ga instalirate dobijate office, plejer, pregledač internet stranica i sve ostalo što vam je potrebno. Umalo da zaboravim kodeke, flash player i sl. Eto dokle me je Linux doveo :)
Instaliranje softvera jednim klikom – može li lakše? Nećete tražiti po netu i skidati programe koji su vam potrebni. Upisaćete “player” u polje za pretragu i dobiti liste sa opisima i slikama programa. Odaberite koji želite i kliknite na install. Gotovo.
Što se tiče aplikacija, promena i nije toliko velika. Veliki broj njih ima svoje Linux verzije. Chrome, Firefox, Skype, Flash player, i ostale…
Neke su toliko zgodne, da vam je recimo za chat (Facebook, MSN, Yahoo!, GTalk, ICQ, AIM, MySpace…) dovoljan jedan program. Jedan namena – jedna aplikacija. Eto ideje za jedan od slogana Linuxa :D
Jako bitno: sav softver vas pita želite li da ga ažurirate čim sledeća stabilna verzija bude spremna.
Desktop
Jednom rečju – savršen.
Zašto jedan? Kad ga instalirate, Linux ima 4 spremne radne površine. Ne morate više da punite taskbar. Prebacite poneki prozor na drugu radnu površinu. Ili šesnaestu? Da, možete ih i dodavati.
Pored toga, postoji bezbroj tema i ikonica na koje možete računati čim vam jedan izgled dosadi.
Prikaz informacija je možda i najvažniji. Koliko je sati? Koliko je stepeni napolju? Da li ste online na Skypeu? Koji account trenutno koristite? Koji layout tastature? Koju radnu površinu? Radi li bluetooth? Koju internet konekciju koristite? Koliko vam je pojačan kompjuter? Sve možete pročitati sa desktopa. A opet, sve je tako minimalistički osmišljeno da ništa ne odvraća pažnju.
Cena
Za vas, najbitnija stavka. Ona se ne menja. Ne raste. Na nju ne utiče svetska ekonomska kriza. Ista je za linux, sve drajvere, programe, i sve vezano za njega. Ona iznosi:
0 [izaberi valutu]
Znam ja, lukavi ste vi. Nađete i krek i kod, pa piraterija. Čemu sve to? Samo kršite zakon, ne ažurirate sistem, itd. Zar nije lepše kada imate nešto svoje što vam punim pravom pripada pa se ponosite njime, nego kada ukradete i krišom koristite? Jeste.
Okolina
Linux se ne isporučuje na CD ili DVD u plastičnoj kutiji. Programi za Linux takođe. I kada ga naručite (poštarina se ne plaća), dobijete ga u kutiji od recikliranog papira. Obično ga režete na piši-briši. I može da spasi vaš stari računar, previše loš za Windows, od svoje nesrećne sudbine. Biće mu rampa na putu da postane još jedan komad tehnološkog smeća. Ali siguran sam da vas reciklaža, za razliku od cene, ne zanima. Tako da prelazim na sledeću stavku.
Zajednica
Gde god da se nađete, online ili offline, ako je tu neki korisnik linuxa, postaćete prijatelji. Imaćete bezbroj tema za razgovor. Ova zajednica prihvata oberučke svoje članove. Lepo je biti deo toga!
Konačno!
Kraj. Kao i uvek, sve što vas zanima možete me pitati na twitteru, facebooku, google plusu, ili tako što ćete mi adresirati elektronsko pismo na [email protected] [email protected], a uskoro ću dopuniti tekst odgovorom na pitanje: Kako?
Čitamo se i komentarišemo!
❧
Pročitah tekst i imaš dosta pogrešnih nazovi “informacija”. Prvo, što se tiče asocijacije na linux možda ono jeste slika koju neki zamišljanju, ali informacija da je do skora Linux zaista tako “teško” i “hakerski” izgledao nije baš tačna. Ja sam prvi put probao i koristio linux 2003. Iako vrlo primitivan, postojao je GUI i za “everyday tasks” zaista nisi morao da pališ konzolu ili terminal. Ali opet sve zavisi o kome se radi i ko šta podrazumeva pod “everyday tasks”. Drugo, današnje distribucije nisu daleko od tog vremena. Imaju samo malo više šminke (Gnome3/KDE/Unity). Problem sa kompatibilnošću među verzijama istog distroa je i dalje problem #1. Kako se današnji “Linux poborci” i “programeri slobodnog softvera” trude da promovišu linux i da ga poboljšaju, stvaraju od većina linux distribucija na kojima rade i doprinose ništa više sem gomile bloat-a. Najbolji primeri su Ubuntu (i svi njegovi derivati) i Chakra. Treća stvar – hardver. Stariji (stariji!) HW, kao i novi (upravo izašao) nisu podržani. Većina HW proizvođača ne piše svoje drajvere za linux, a i kada ih pišu na korisnicima je da ih kompajliraju, što je za 99% običnih domaćica nauka. Što se tiče sigurnosti, stvar je totalno ista kao sa Windows-ima. Doduše, manje samih virusa, ali rupe koje obični korisnik može da napravi u sistemu, a koje utiču na sigurnost podataka i privatnost su ogrnomne. Najprostiji primer toga: web hosting serveri. Najmanji propust i padne cela mreža sajtova (iako sada ne pričamo o tome, ali je isti princip i kod desktop computinga). Moje mišljenje – Linux još uvek nije za “average Joe” korisnike. Interfejs, iako je sada dosta našminkan i dalje ne daje funkcionalnost koja je potrebna i koja je iole standard u današnjem svetu (sam dizajn nema veze sa funkcionalnošću). Kada se neko pozove na dizajn i funkcionalnost ja mu jednostavno dam najbolji i najjednostavniji primer. Ljudi na Linuxu instaliraju Mac transformation pack-ove, ali sam izgled toga, ma koliko bio približan, ne daje funkcionalnost. I zadnja stvar – linux se itekako isporučuje na CD/DVD. Samo to naravno košta. Čak i pojedini platni programi se isporučuju na disku. Sam dokaz da sam u pravu oko svega što sam iznad napisao potvrđuje mali broj velikih premium SW-a na linuxu. Isto važi i za gaming platforme poput Steam-a. Ono što je za sve ove godine promenjeno jesu korisnici. Pre su linux koristili ljudi koji su ipak nešto znali o linuxu, malo više od instalacije distribucije i odabira grafičkog okruženja i to su radili zato što su to voleli (ili se jednostavno palili na hipi fazon – let’s bring corporations down). Današnji linux korisnici, ne samo kod nas, već svuda u svetu su mahom deca od 12 godina. Ne poznaju ni mnogo prostiji OS (barem za average Joe) – Windows, a kamo li Linux (u kojima se i dalje morate igrati kobasicama, povremeno). To rade da bi pred društvom bili cool i da bi sebe zvali hakerima (ali to je druga tema). Možda će neko reći da sam hejter, ali to je zato što sam iskren i govorim onako kako jeste.
Pa dodro, ne trebamo biti ni previše strogi. Jeremić je pokušao da na jedan apstraktan način približi koncept primene jednog veoma moćnog operativnog sistema. Kada je reč o sigurnosti, nema potpuno sigurnih aplikacija, niti O.S.-a. Sve su to pisali ljudi i svaki pa makar i najsloženiji sistem u sebi ima propusta. Zapravo, što je složeniji sistem, obično biva podložniji propustima. Upravo zato je dobro da ti obični korisnici rade na njima. Uopšteno govoreći, opstanak svih Open Source projekata zahteva potrebu za uključivanjem što većeg broja ljudi, budući da se ne zna ko će od tih ljudi doći do brilijantne inovacije na polju usavršavanja određenog segmenta neke aplikacije ili u ovom slučaju O.S.-a
Na žalost, ne mogu da se u potpunosti složim sa Jocićevom izjavom i ne vidim kako je loše to da klinci od 12 godina koriste Linux? Istina je da deca od 12 godina ne znaju ni da se obuču, a kamoli da suštinski razumeju konceptualnu strukturu ovakve vrste O.S.-a. No, ta deca će jednom postati ljudi, a kada te godine prođu, a oni su radili u takvom okruženju, sigurno će steći odličnu osnovu za dalje usavršavanje. U trenutku pisanja ovog odgovora, pogledao sam i Vaš blog: (http://www.stefanjocic.com/), kako bi stekao uvid u to, čime se zapravo bavite. Na matičnoj strani stoji da imate 19 godina, pa onda, koliko ste zapravo imali godina kada ste se po prvi put susreli sa okruženjem neke od distribucija Linux-a ako ste počeli da ga koristite 2003. godine? Dakle, vidite i sami da je dobro da se od malih nogu otpočne ispitivanje mogućnosti i karakteristika nekog operativnog sistema, programskog jezika, aplikacije i sl. Vi sada, pretpostavljam, raspolažete nekim osnovnim znanjem i logičan sled Vaših daljih aktivnosti je da se orijentišete na stručno usavršavanje kroz formalan vid obrazovanja na nekom univerzitetu. Nasuprot tome, zamislite da niste nikada pre koristili nijednu Linux-ovu distribuciju (u konzolnom niti u grafičkom okruženju). Zamislite da ste odlučili za studije u oblasti informacionih tehnologija i tamo Vas sačeka predmet Operativni sistemi. Proučava se Linux, a Vi ne znate ništa njemu? Zamislite da odete u firmu u kojoj se koristi isključivo Linux, a Vi opet ne znate ništa o njemu? Dakle, savet za sve koji čitaju ovo: poslušajte Jeremićeve reči pa makar i da nije u potpunosti u pravu, vremenom će i on naučiti, a i Vi zajedno sa njim.
Upravo zbog toga sam doneo odluku da podržim članak Jeremića. Možda baš ovaj članak privuče bar jednu mladu osobu da otpočne svoje dugogodišne, iscrpno istraživanje karakteritika i mogućnosti jednog, svakako manje zastupljenog O.S.-a na ovom području.