Godine 1958. pojasi za automobile su bili samo jedna obična traka koju prebacite preko krila i zakačite u mehanizam sličan današnjem. Ljudi su ih retko vezivali. U saobraćajnim udesima više su štetili nego što su koristili, jer je nagli pritisak na abdomen izazivao unutrašnje povrede.
U to vreme, Volvo je već promovisao bezbednost kao jedan od ključnih faktora svog brenda. Stavljali su pojaseve u svaki svoj automobil. Dok jednog dana…
…bliski rođaci tadašnjeg direktora kompanije nisu poginuli u saobraćajnoj nesreći. Ovaj nemili događaj ga je naterao da se zamisli, i razmisli kako da automobile učini još bezbednijim. Razmislio je i odlučio – unajmiće Nilsa Bohlina, čoveka koji je pre toga dizajnirao sedišta sa katapultom za avione. Zaposliće ga kao šefa inžinjera za bezbeznost. Ta pozicija ranije nije postojala u kompaniji.
Bohlin je od tog trenutka odabrao da se fokusira na pojaseve. Radio je na opremi za vezivanje u avionima (nešto slično ovome, kakvu su koristili i trkački automobili), ali znao je da je prekomplikovano ubacivati takav sistem u automobil. Ljudi ga ne bi vezivali. Moralo je biti jednostavnije. Kako je rekao za New York Times:
Trebalo je naći rešenje koje je prosto, efektivno, i koje ljudi mogu da koriste i jednom rukom.
Nils Bohlin U vreme kada je izumeo pojas kakav danas znamo. 
Na proslavi četrdesetogodišnjice svog izuma u Detroitu.
Do rešenja je došao jednostavno i brzo: 1959. je upoznao svet sa siguronosnim pojasom koji ima tri tačke vezivanja, od kojih su dve uvek pričvršćene, a jedna se lako vezuje. Pojas kakav znamo danas. Onaj koji sprečava da se naša tela nekotrolisano kreću prilikom saobraćajnih nesreća. Bio je rešenje za sve probleme, i odgovor na sva “Kako?” koja je Nils postavljao sebi. Jednostavan, praktičan, nenametljiv, upotrebljiv.
Patent za ovaj revolucionarni izum Volvu je odobren 1962. godine. I tada sledi jedan od možda najvelikodušnijih poteza neke kompanije u istoriji: dozvolili su svim proizvođačima automobila da ga koriste besplatno. Čak su njegovog izumitelja poslali na svetsku turneju kako bi ohrabrio inženjere svih konkurentskih firmi da ga koriste.
Priznanja
Činjenica da mnogi ne znaju Nilsa i njegovu priču ukazuje na to da mu nismo dovoljno zahvalni, ali i potvrđuje genijalnost njegovog dizajna. Toliko je intuitivan i nenametljiv da smo mislili da je tu oduvek, kao jedino logično rešenje. Kakav bi inače bio jedan pojas? A čovek čak nema ni svoju sliku na Vikipediji.
Ipak, Britansko Kraljevsko Udruženje za Sprečavanje Nesreća je deceniju kasnije objavilo da je spasio preko miliion života. Nemački registar patenata ga je proglasio jednim od 8 najvažnijih izuma XX veka.
Možemo samo reći: Hvala!
Ova priča je lepa i inspirativna, a rezultati Volvovih postupaka ukazuju na to koliko je važno ponekad ne gledati isključivo ličnu korist. Zamislite šta bi se događalo da su svoj patent zadržali samo za sebe… Možda svet ne bi razumeo važnost samog proizvoda i mislio da je to samo još jedan način da privuku kupce i zarade novac. To bi verovatno na neki način povredilo i onaj faktor njihovog brenda koji sam pomenuo na početku: “Radimo sve za bezbezdnost”. Ovako, stali su iza svojih reči. Zaista šmekerski potez. Mogu da budu ponosni na njegove dalekosežne posledice. Nadam se da ćemo, kao društvo, naučiti nešto iz ovoga. Volvo, hvala ti!
❧